U prisustvu velikog broja zvanica i gostiju, u nedelju 21. septembra u Memorijalnom centru Potočari svečano je otvoren Sense – Dokumentacioni centar Srebrenica. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Majki Srebrenice i drugih udruženja žrtava, političkog života BiH, diplomatskog kora i nevladinih organizacija iz Sarajeva, Zagreba, Beograda, Podgorice i celog regiona. Otvaranje je izazvalo veliku pažnju javnosti i prisustvo velikog broja elektronskih i štampanih medija.
Prisutnima su se obratili predstavnici Memorijalnog centra, lokalnih vlasti Srebrenice, predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, a ispred agencije Sense i njen direktor Mirko Klarin. Posebnu pažnju izazvao je govor aktuelnog potpredsednika Haškog tribunala – malteškog sudije Karmela Ađusa/Carmel Agius – koji jučerašnji događaj vidi kao važan aspekt nasleđa Tribunala i najbolji put za prezentaciju rada suda i korišćenja haške arhive.
Zločini koji su u julu 1995. godine počinjeni u Srebrenici bili su predmet devet suđenja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Prateći ta suđenja i izveštavajući o tome šta je rečeno i viđeno u sudnicama, SENSE je prikupio obimnu dokumentaciju: hiljade sati snimaka svedočenja preživelih, očevidaca i počinilaca zločina, dokumentarne snimke iz jula 1995, fotografije mesta zločina i vazdušne snimke, vojne dokumente zaplenjene u štabovima jedinica koje su u julu 1995. učestvovale u napadu na zaštićenu zonu.
U želji da tu živu istorijsku građu vrati tamo gde pripada, SENSE je u saradnji sa Memorijalnim centrom u Potočarima osnovao Dokumentacioni centar Srebrenica. Cilj Centra je da, uz pomoć iskaza svedoka i drugih dokaza izvedenih na suđenjima, prikaže kako su događaji iz jula 1995. istraženi, rekonstruisani i procesuirani u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju.
Srebrenička hronika se u Dokumentacionom centru predstavlja na dva nivoa. Prvi je multi-ekranska projekcija hronologije događaja iz jula 1995, praćena sa osam video-prezentacija ključnih segmenata ‘srebreničke priče’: od svedočenja preživelih iz masovnih egzekucija, do sudskog epiloga.
Na drugom nivou, onima koji žele da se podrobnije upoznaju sa iskazima pojedinih svedoka ili da analiziraju dokumente uvedene u dokaze, na raspolaganju je "Srebrenička kolekcija" u bazi podataka Dokumentacionog centra. Ona sadrži više od hiljadu sati snimaka kompletnih iskaza preživelih sa stratišta, članova porodica žrtava, istražitelja tužilaštva, forenzičkih eksperata, optuženih koji su priznali učešće u zločinima i drugih svedoka uz čiju su pomoć rekonstruisana zbivanja iz jula 1995. Baza podataka, takođe, sadrži i obilje vojnih dokumenata, mapa, vazdušnih snimaka i fotografija mesta zločina, kao i video-snimke nastale u vreme događaja, uvedene u dokaze na suđenjima.
Dokumentacioni centar nije ustanovljen da bi prikazao sveobuhvatnu sliku svih zbivanja i svih zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini i na području Srebrenice. Njegove su ambicije znatno skromnije: predstaviti, na osnovu materijala prezentiranog u sudnicama, kako su događaji iz jula 1995. istraženi, rekonstruisani i procesuirani u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Ništa više, ali i ništa manje od toga.
